arhivska stran
www.up-rs.siGrb republike SlovenijePredsednik republike Slovenije
Predsednik
Ustava in zakoni
Novice
Foto-video album
Odlikovanja
Urad predsednika
Z baletniki SNG Maribor (Maribor, 13.10.2005)
Novice
domov domov  |   natisni natisni  |   english flag english
  Najdi

Drugim bomo dober advokat

Beograd / Ljubljana, 10/16/2003  |  intervju


Bičemo ostalim dobar advokat

Intervju sa predsednikom Republike Slovenije dr. Janezom Drnovškom povodom 60. godišnjice "Večernjih novosti"

Pitanje: Prošlo je 12 godina od raspada nekadašnje SFRJ. Kako sada gledate na to? Da li je tragičan tok raspada bio neminovan?

Dr. Drnovšek: Nakon pada berlinskog zida došlo je do raspada nekolicine dotad značajnih država: Sovjetskog saveza, Jugoslavije i Čehoslovačke. Srušio se stari bipolarni i počeo se stvarati novi međunarodni društveni poredak. Danas je već pomalo jasnija nova arhitektura Evrope: nalazimo se pred prvim valom proširenja Evropske unije sa deset srednjoevropskih zemalja u maju 2004. godine, najavljeno je naredno proširenje 2007. godine te usvajanje novog Evropskog ustava – po svoj prilici krajem ove godine.

Raspad SFRJ sam po sebi nije bio neophodan. Ali je bio neminovan rezultat ljudskog faktora, koji nije bio spreman da vidi dalje od svog sebičnog političkog interesa koji se bazirao na modelu preovlađivanja jedne političke opcije nad drugom. Ta je činjenica dovela do tragičnog raspleta sa mnogim nedužnim žrtvama i teško izlečivim ranama u svesti ljudi. Bila je neophodna promena režima i političkih odnosa, koje je trebalo postaviti na nove demokratske i liberalne temelje. Ta rešenja deo tadašnjeg saveznog i republičkog političkog vodstva, a koji je imao moć i uticaj nad vojno-policijskim aparatom, nije bio spreman prihvatiti iako su se u Srednjoj i Istočnoj Evropi već ispoljavali intenzivni procesi prilagođavanja novim uslovima. Verovatno bi došlo do formiranja samostalnih država, ali bi se do toga moglo doći na miran i demokratski način, kao što je to bio slučaj regulisanja odnosa između Češke i Slovačke. Na žalost, u političkim odnosima nije preovladala trezvenost, smirenost i tolerancija. Nije bilo spremnosti na viziju demokratskog razvoja koju su tada neki od nas predlagali. Točak istorije se pokušavalo vratiti unatrag, a pri tome su se podsticale i opasne nacionalističke strasti sa kojima se bavila i još uvek se bavi međunarodna zajednica.
Jugoslavija u prvom redu nije bila sposobna rešavati svoje vlastite probleme, upotreba sile i nasilja od strane dela tadašnjih političara za ostvarenje njihovih nacionalističkih ciljeva samo je ubrzala raspad Jugoslavije i na žalost onemogućila bilo kakav miran rasplet krize. Nasilje je zahtevalo hiljade života i prouzrokovalo strahovitu materijalnu, moralnu i opštečovečansku štetu.

Pitanje: Ocena sadašnjih političko-ekonomskih odnosa između sada nezavisnih država, nekadašnjih jugoslovenskih republika?

Dr. Drnovšek: Odnosi između danas nezavisnih država nastalih iz bivše Jugoslavije dobro se razvijaju, ali su još uvek opterećeni, pre svega problemima koji su posledica raspada Jugoslavije. Te probleme svakako treba rešavati, ali još je važnije da svaka od tih zemalja poseduje dovoljno energije za približavanje evro-atlantskim organizacijama, to jest da ima jasnu evropsku perspektivu. U tom duhu će se lakše rešavati i drugi međusobni, pa i bilateralni problemi.

Slovenija se iskreno trudi imati što bolje odnose sa svim tim državama. Smatram da su dobri međusobni odnosi – uzimajući u obzir zajedničku evropsku perspektivu za sve – jednostavno politički neophodni. Svim državama bivše Jugoslavije bi dobri međusobni odnosi podigli kredibilitet, kako u EU, tako i NATO-u te međunarodnoj zajednici.

Pitanje: Kako kroz 10 godina vidite državu čije predsednik ste, kao i budućnost celokupnog prostora nekadašnje Jugoslavije?

Slovenija je danas postala evropska država u pravom smislu reči, sa srednjoevropskom i mediteranskom komponentom. Među zemljama kandidatkinjama za ulazak u EU i NATO mi smo u procesu harmonizacije po pravilu bili među najuspešnijima. Slovenija je u toj deceniji stekla određeni međunarodni kredibilitet, pošto je sposobna rešavati svoje probleme i poštivati svoje obaveze koje mi imamo kao članovi međunarodne zajednice. Činjenica da je Slovenija, nakon vođenja dugih i složenih pregovara, postala smisaoni član međunarodne zajednice, reflektuje se i iz poziva u EU i NATO.

Što se tiče zemalja nastalih iz bivše Jugoslavije, mislim da je veoma dobro što će Slovenija maja 2004. godine postati punopravna članica. Time se na neki način otvorio put i zacrtao metod rešavanje balkanskog pitanja, koje se po mom mišljenju može rešavati samo korak po korak i to tako da svaka država posebno pregovara sa EU i NATO-om. Kao što sam već rekao, Slovenija je vitalno zainteresovana da svaka država bivše Jugoslavije ima jasnu evro-atlantsku budućnost. Slovenija će kao članica EU i NATO-a biti korektan interpretator i zagovornik interesa tih zemalja u obe organizacije. Perspektivu država Zapadnog Balkana vidim jedino u punopravnom članstvu tih država u EU. Tim je državama tamo i mesto jer one imaju duboke evropske korene i Evropa je za njih jedina bezbedna perspektiva razvoja. Kroz 10 godina vidim u EU najmanje jednu državu, ali ja želim da sve države Zapadnog Balkana dotad postanu članice EU i evropskog bezbednosno-obrambenog saveza. A to će pre svega zavisiti od mudre i ambiciozne politike država Zapadnog Balkana, kao i od volje i poverenja članica Evropske unije i celokupne međunarodne zajednice u te države.
Zadnje novice

ponedeljek, 29.10.2007
Odstop proračunskih sredstev

Pogovori o prihodnosti Slovenije pri predsedniku republike
Urad predsednika Republike Slovenije
Erjavčeva 17
1000 Ljubljana
Slovenija

tel.: 01 / 478 12 22
fax: 01 / 478 13 57

E-pošta   gp.uprs@up-rs.si
© 2005 Urad predsednika Republike Slovenije  |  Pravna obvestila in avtorstvo  |  Načrt strani